Ame­rič­ki Se­nat ni­je ra­ti­fi­ko­vao Pro­tokol o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u na sjed­ni­ci na ko­joj je usvo­je­na bu­džet­ska re­zo­lu­ci­ja o fi­nan­si­ra­nju vla­de do kra­ja apri­la. Pro­to­kol, ko­ji je bio na agen­di Se­na­ta pret­hod­na dva da­na, mo­gao je da bu­de odo­bren sa­mo jed­no­gla­sno, akla­ma­ci­jom, za­to što ni­je bi­lo vre­me­na da se o nje­mu se­na­to­ri po­je­di­nač­no iz­ja­sne, pre­no­si Glas Ame­ri­ke.
Iz­vo­ri Gla­sa Ame­ri­ke u Spolj­no­po­li­tič­kom od­bo­ru ka­žu da je naj­ma­nje je­dan re­pu­bli­kan­ski se­na­tor imao pri­mjed­bu. Za ra­ti­fi­ka­ci­ju me­đu­na­rod­nih ugo­vo­ra u ame­rič­kom Se­na­tu ina­če je po­treb­na dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na. U Se­na­tu SAD je, me­đu­tim, 100 za­ko­no­da­va­ca, po dvo­je iz sva­ke sa­ve­zne dr­ža­ve.
Ono o če­mu se spe­ku­li­sa­lo pro­te­klih da­na – a to je da Se­nat SAD ne­će gla­sa­ti o pro­to­ko­lu dok se ne iza­be­re ad­mi­ni­stra­ci­ja no­vog pred­sjed­ni­ka Ame­ri­ke Do­nal­da Tram­pa 20. ja­nu­a­ra, mo­žda se i ob­i­sti­ni. Tramp se do­sad ni­je kon­kret­no iz­ja­snio o Cr­noj Go­ri, ali se pret­po­sta­vlja da ne­ma bla­go­na­klon od­nos pre­ma ši­re­nju za­pad­ne ali­jan­se i po­te­zi­ma ko­ji pro­vo­ci­ra­ju Mo­skvu.
Funk­ci­o­ner DF-a Sla­ven Ra­du­no­vić na­veo je da je od­lič­na vi­jest da Oba­mi­na ad­mi­ni­stra­ci­ja ni­je uspje­la u svom na­sto­ja­nju da na­vrat-na­nos pro­gu­ra ra­ti­fi­ka­ci­ju pro­to­ko­la u sta­rom sa­zi­vu Se­na­ta.
– U ja­nu­a­ru će bi­ti ina­u­gu­ri­san no­vi pred­sjed­nik SAD, a kon­sti­tu­i­sa­će se i no­vi se­nat. Iako ne ga­jim ilu­zi­ju da će no­vu ad­mi­ni­stra­ci­ju i no­vi sa­ziv Se­na­ta ne­što vi­še ga­nu­ti či­nje­ni­ca da gra­đa­ni Cr­ne Go­re ve­ćin­ski ni­su za pri­klju­če­nje NA­TO-u, na­dam se da će pred­sjed­nik Tramp iz raz­lo­ga ko­je je na­vo­dio u kam­pa­nji, a ko­ji se ti­ču nje­go­vog do­ži­vlja­ja ame­rič­kih na­ci­o­nal­nih in­te­re­sa, ipak ob­u­sta­vi­ti da­lju eks­pan­zi­ju ali­jan­se – ka­zao je Ra­du­no­vić.
U sva­kom slu­ča­ju, ka­ko sma­tra, tre­ba­lo bi da gra­đa­ni Cr­ne Go­re od­lu­ču­ju o naj­va­žni­jim pi­ta­nji­ma ve­za­nim za na­šu bu­duć­nost.
– A ne da če­ka­mo ras­plet do­ga­đa­ja u Va­šing­to­nu, Mo­skvi ili Bri­se­lu, ka­ko bi­smo zna­li ko­jim će pu­tem na­ša ze­mlja – na­vo­di Ra­du­no­vić.
Ka­ko je pre­nio Glas Ame­ri­ke, u ja­nu­a­ru, ka­da poč­ne za­sje­da­nje no­vog sa­zi­va, se­na­tor Ben Kar­din, vo­de­ći de­mo­kra­ta u Spolj­no­po­li­tič­kom od­bo­ru, po­no­vo će po­kre­nu­ti ini­ci­ja­ti­vu da se nje­go­ve ko­le­ge iz­ja­sne o pro­to­ko­lu. Kar­din je i u pe­tak, obra­ća­ju­ći se Se­na­tu, re­kao ka­ko je Cr­na Go­ra is­pu­ni­la uslo­ve za član­stvo i ka­ko je br­za ra­ti­fi­ka­ci­ja iz­u­zet­no va­žna u svi­je­tlu po­ku­ša­ja Ru­si­je da ome­te taj pro­ces.
Ka­ko je već pi­sao list „Gar­di­jan”, li­der re­pu­bli­kan­ske ve­ći­ne u Se­na­tu SAD Mič Me­ko­nel ni­je po­sve­ćen sta­vlja­nju na dnev­ni red pro­to­ko­la o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u. Lon­don­ski list na­gla­ša­va da se u Va­šing­to­nu tre­nut­no od­i­gra­va pra­va dra­ma iza za­tvo­re­nih vra­ta u ve­zi sa od­lu­kom da se po­dr­ži član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO-u.
Raz­log je, ka­ko se is­ti­če, što re­pu­bli­kan­ska ve­ći­na, po­seb­no na­kon iz­bo­ra Re­pu­bli­kan­ca Do­nal­da Tram­pa za pred­sjed­ni­ka SAD, ne že­li da­lje da pro­vo­ci­ra od­no­se sa Ru­si­jom, da­ju­ći po­dr­šku član­stvu Cr­ne Go­re u ali­jan­si, upr­kos po­zi­vi­ma sa broj­nih adre­sa da se to pi­ta­nje što pri­je za­tvo­ri i da pri­je ne­go što Tramp stu­pi na funk­ci­ju Ame­ri­ka oba­vi ra­ti­fi­ka­ci­ju.
M.V.


Vil­son: To je pro­ce­du­ral­no pi­ta­nje

Iz­vr­šni pot­pred­sjed­ni­k Atlant­skog sa­vje­ta SAD Dej­mon Vil­son tvr­di da je pi­ta­nje ra­ti­fi­ka­ci­je pro­to­ko­la o član­stvu Cr­ne Go­re u NA­TO vi­še pro­ce­du­ral­no pi­ta­nje. On je za Glas Ame­ri­ke re­kao da je Se­nat po­ku­šao da u ubr­za­noj pro­ce­du­ri akla­ma­ci­jom pri­hva­ti spo­ra­zum o pri­je­mu, na isti na­čin kao što su svo­je­vre­me­no ra­ti­fi­ko­va­ni pro­to­ko­li o član­stvu Al­ba­ni­je i Hr­vat­ske.
– Ta pro­ce­du­ra pred­vi­đa da svi se­na­to­ri mo­ra­ju da bu­du sa­gla­sni, a u ovom slu­ča­ju iz­gle­da da je pri­mjed­be ima­lo dvo­je se­na­to­ra – ka­zao je Vil­son is­ti­ču­ći da će se, uko­li­ko i da­lje bu­de pri­mjed­bi ili pro­ti­vlje­nja, o ra­ti­fi­ka­ci­ji pro­to­ko­la se­na­to­ri iz­ja­šnja­va­ti gla­sa­njem.
Vil­son na­gla­ša­va da je ra­ti­fi­ka­ci­ja pi­ta­nje vre­me­na jer je ogrom­na ve­ći­na onih ko­ji je po­dr­ža­va­ju.


Ša­bo­vić: Na­dam se da je raz­log ko­rup­ci­ja

Po ocje­ni funk­ci­o­ne­ra SDP-a Dža­vi­da Ša­bo­vi­ća, bi­lo bi do­bro za de­mo­krat­ske pro­ce­se u Cr­noj Go­ri ako bi od­lu­ka Se­na­ta SAD bi­la po­li­tič­ka po­ru­ka zbog pro­ble­ma u ve­zi sa or­ga­ni­zo­va­nim kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom. On je re­kao da je uvje­ren da će Cr­na Go­ra ipak bi­ti dio NA­TO-a.
– Bih bio za­do­vo­ljan ka­da bi se pro­ble­ma­ti­zo­va­lo pi­ta­nje ko­rup­ci­je, ali vi­dje­će­mo. Vi­dje­li ste da su ne­ke me­đu­na­rod­ne adre­se po­žu­ri­le da iz­bo­re pro­gla­se re­gu­lar­nim dok su bi­ra­li­šta prak­tič­no tek bi­la za­tvo­re­na. Evro­pa i SAD za­vi­se i od sli­ke ko­ju im ser­vi­ra DPS, ali na­da­mo se da se vre­me­na mi­je­nja­ju, da će ču­ti i dru­gu stra­nu, da će pri­hva­ti­ti da Cr­na Go­ra ima ve­li­ke pro­ble­me zbog kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je. Mi smo sa­da ima­li po­kra­de­ne iz­bo­re i vje­ru­je­mo da će naš za­htjev da iz­bo­ri bu­du po­no­vlje­ni bi­ti br­zo pri­hva­ćen, pa da će­mo, na­dam se, ima­ti de­mo­krat­ske i fer iz­bo­re, a ne ku­po­vi­nu gla­so­va i lič­nih ka­ra­ta i do­vo­đe­nje bi­ra­ča iz di­ja­spo­re da po­dr­že re­žim – ka­zao je Ša­bo­vić.


Ra­do­njić: I EU i SAD shva­ti­le du­bi­nu kri­ze

Funk­ci­o­ner De­mo­sa Go­ran Ra­do­njić sma­tra da od­lu­ka ame­rič­kog Se­na­ta da ne ra­ti­fi­ku­je pro­to­kol o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u ima vi­še im­pli­ka­ci­ja, a da su za Cr­nu Go­ru dvi­je po­seb­no va­žne.
– Sta­nje u Cr­noj Go­ri, ne sa­mo kad su u pi­ta­nju ko­rup­ci­ja i or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal, ne­go i osnov­ni ele­men­ti de­mo­kra­ti­je, da­le­ko je od nor­mal­nog, a po­seb­no je da­le­ko od sta­nja u sa­vre­me­nim dru­štvi­ma. Ne­dav­na po­sje­ta, hit­na i van­red­na, ko­me­sa­ra EU Jo­ha­ne­sa Ha­na, znak je da i Evrop­ska uni­ja shva­ta ozbilj­nost i du­bi­nu sve­u­kup­ne kri­ze u Cr­noj Go­ri. Od­lu­ka Se­na­ta je­ste po­ka­za­telj da to uoča­va­ju i Sje­di­nje­ne Dr­ža­ve. Sa dru­ge stra­ne, sa­ma či­nje­ni­ca da ne­ki se­na­to­ri ima­ju re­zer­vu o ne­kom pi­ta­nju do­volj­na je da se ne do­no­si na­pre­čac ne­ka od­lu­ka ne­go se otva­ra di­ja­log. Ta­ko je u svim sa­vre­me­nim de­mo­kra­ti­ja­ma. A ra­di se o od­lu­ci ko­ja ni­je od ključ­ne va­žno­sti po ame­rič­ko dru­štvo i ko­ja ne do­no­si ni­ka­kav raz­dor. Kod nas, me­đu­tim, pra­vog i su­štin­skog di­ja­lo­ga o tom pi­ta­nju ne­ma, iako u ve­zi sa tim pi­ta­njem po­sto­ji du­bo­ka po­di­je­lje­nost u dru­štvu. Na­ma se pred­sta­vlja kao da je stvar dav­no za­vr­še­na, a mi ko­ji smo pro­tiv učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO je­dva da ima­mo pri­li­ku da iz­ne­se­mo svo­je ar­gu­men­te. Ta­ko va­žnu od­lu­ku tre­ba do­ni­je­ti na­kon ozbilj­ne ras­pra­ve, i nju tre­ba da do­ne­su gra­đa­ni na de­mo­krat­skom re­fe­ren­du­mu – ka­zao je Ra­do­njić.


DPS: Ma­lo čla­no­va tra­ži­lo od­la­ga­nje

Ko­men­ta­ri­šu­ći ova de­ša­va­nja, po­li­tič­ki di­rek­tor DPS-a Tar­zan Mi­lo­še­vić re­kao je si­noć za „Dan” da je sa­mo ma­nji dio čla­no­va Se­na­ta pred­lo­žio od­la­ga­nje. On je ka­zao ka­ko je ap­so­lut­no uvje­ren da će u ja­nu­a­ru pro­to­kol o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u bi­ti po­dr­žan bez bi­lo ka­kvih pro­ble­ma.
– Mi­slim da ovo ni­je ni­ka­kva po­li­tič­ka po­ru­ka Cr­noj Go­ri – na­veo je Mi­lo­še­vić.